Usklađivanje sa standardima za bezbednost i kvalitet hrane i propisima Evropske Unije predstavlja mukotrpan i skup proces za gazdinstva u Srbiji. U većini slučaja potrebna su dodatna ulaganja od strane firmi i poljoprivrednih proizvođača kako bi unapredili svoje proizvodne kapacitete.
Sami proizvođači su odgovorni za uspostavljanje ovog sistema, koji kontroliše bezbednost i kvalitet hrane i oni treba da definišu odgovarajuće strategije kako bi implementirali ove standard, a da budu u skladu sa njihovom praksom.
Ukoliko želite da uvedete standard u svoj proizvodni proces, vaše gazdinstvo bi trebalo da prođe kroz četiri faze, kako bi definisali strategiju za uvođenje standarda i kako bi se obezbedila isplativost celokupnog procesa, na kraći ili duži period.
Definisanje prodajne strategije
Da bi definisao prodajnu strategiju, poljoprivredni proizvođač treba da prođe sledeće korake:
- Odabere pravac aktivnosti i razvoja.
- Analizira trenutne i buduće potrebe potencijalnih i postojećih kupaca.
- Analizira trendove prisutne na tržištu, proizvođač će pokušati da proceni koji standardi će u bližoj ili daljoj u budućnosti biti zahtevani od strane kupaca.
- Sprovede analizu slabih i jakih strana svoje proizvodnje .
- Definiše ciljeve koje želite da postignete u narednom periodu, 1-5 godina.
Izbor standarda
Nakon svih analiza, potrebno je da poljoprivredni proizvođač odluči koji standard je najpovoljniji za njegovu proizvodnju.
- Trebalo bi da identifikujete različita rešenja u zavisnosti od potreba kupaca i prodajne strategije
- Poljoprivredna gazdinstva treba da se upoznaju sa različitim strategijama, kako bi se uverili da zahtevi vezani za dokumentaciju, monitoring i infrastrukturu određenog standarda ne odstupaju previše od prakse.
- Tokom uvođenja standarda neophodno je sprovesti analizu troškova, koji uključuju troškove sertifikacije, skladištenja, proizvodnje, kvaliteta, monitoringa i upravljanja.
- Treba napomenuti, da je izrazito mali broj poljoprivrednih proizvođača koji se usude da krenu u realizaciju ovih koraka sami. Ukoliko niste dovoljno stručni, savetujemo da angažujete posredničke firme koje vam mogu pomoći u ovom procesu.
Implementacija standarda
Sada na snagu nastupa sam proces prilagođavanja proizvodnje zahtevima određenog standarda, nakon čega sledi proces standardizacije. Koraci kroz koje bi trebalo da prođete su sledeći:
- Angažovanje konsultanta, ako proizvođač nije u stanju da sprovede prethodno navedene korake
- Analiza kritičkih tačaka i sagledavanje trenutne proizvodnje, proizvođač analizira svoju proizvodnju i identifikuje slabe tačke
- Poželjno je da obučite zaposlene u datoj proizvodnji ili preradi, takođe potrebno je da imate jedno obučeno lice koje je upoznato sa sertifikacijom
- Poljoprivredni proizvođač zajedno sa savetodavcem pravi planove prilagođavanja i izmena u proizvodnji, upravljanja, skladištenja i kontrola kvaliteta
- Proizvođač treba da osmisli sistem praćenja i osmisli sistem kontrole, a da je u skladu sa sertifikatom
Sertifikacija
Prethodno navedene tačke se sprovode sa ciljem da pripreme poljoprivrednu proizvodnju za sertifikaciju. Nakon što je proizvodnja pripremljena, pristupa se procesu sertifikacije.
Potrebno je izabrati sertifikacionu kuću, možete kontaktirati nekoliko sertifikacionih kuća i zatražiti ponude od njih. Nakon dobijanja ponude, posavetujte se sa svojim konsultantom i odlučite koja je ponuda najbolja za vas.
Prijavite vaše poljoprivredno gazdinstvo kod odabrane sertifikacione kuće, koja je akreditovana kod ATS-a, odnosno Akreditacionog tela Srbije. Za standarde je dovoljno samo da imate ovlašćenje od strane Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Za sada je oformljavanje sistema akreditacije za ove standarde, tako da će i oni biti sertifikovani kao i global gap i brc standard.
Kako bi se proces sertifikacije odvijao po planu i u okviru ugovorenih rokova potrebno je da poljoprivredni proizvođač i sertifikaciona kuce utvrde plan delovanja, obaveze i odgovornosti. U ugovoru moraju biti jasno definisani postupci i rokovi, odnosno rokovi izvršenja inspekcija koje sprovodi sertifikaciona kuća i rokovi korektivnih mera koje sprovodi sam proizvođač.
Sertifikaciona kuća nakon toga će izvršiti prvu proveru proizvodnje i predložiti eventualne preporuke za korektivne mere. Stepen usaglašenosti proizvodnje sa određenim standardom u velikom slučaju zavisi od stručnosti konsultanta, koji pomaže proizvođaču da se prilagodi određenim merama.
Nakon izvršenja korektivnih mera, proizvođač obaveštava sertifikacionu kuću koja vrši drugu kontrolu i utvrđuje da li je proizvodnja u skladu sa standardima. Proizvođaču je dat određeni rok da ispravi svaku neusaglašenost.
Inspektori sertifikacione kuće prilažu izveštaj sertifikacionom odboru svoje kuće o usklađenosti proizvodnje sa određenim standardom. Komisija donosi odluku i obaveštava proizvođača.
Restandardizacija se u praksi vrsi na svake 1-3 godine.
Nakon što proizvođač dobije sertifikat, on je u obavezi da obeleži svoje proizvode. Proizvod može biti obeležen oznakom standarda samo ukoliko je namenjen krajnjem korisniku.
