Dijabetes je ozbiljno i često pogrešno shvaćeno zdravstveno stanje koje pogađa veliki broj ljudi širom sveta. Mnogi ljudi ne shvataju ozbiljnost dijabetesa i nisu ni svesni da mogu biti izloženi riziku od nje, a posebno su izloženi riziku fizički neaktivni i gojazni ljudi.
Šta je dijabetes?
Dijabetes je bolest koja se karakteriše visokim nivoom šećera u krvi. To se događa kada pankreas ne proizvodi dovoljnu količinu insulina ili kada naše telo ne može pravilno koristiti proizveden insulin. Insulin je hormon koji se proizvodi u pankreasu i koji kontroliše nivo šećera u krvi. Visok nivo šećera u krvi može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su oštećenja bubrega, vida, krvnih sudova i izazvati srčani i moždani udar.
Fizička neaktivnost i gojaznost kao faktori rizika
Fizička neaktivnost i gojaznost su dva od najvećih faktora rizika za razvoj dijabetesa. Fizička aktivnost pomaže u kontrolisanju nivoa šećera u krvi i poboljšanju osetljivosti na insulin. Gojaznost, s druge strane, povećava otpornost na insulin i povećava rizik od nastanka dijabetesa tipa 2.
Uvođenje redovne fizičke aktivnosti i održavanje zdrave težine može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kod ljudi koji spadaju u rizičnu grupu ili imaju preddijabetes. Pored toga, fizička aktivnost može poboljšati celokupno zdravlje srca i krvnih sudova, a takođe može smanjiti rizik od raznih drugih zdravstvenih problema.
Kako se boriti protiv dijabetesa
Prva stvar koju treba učiniti je proveriti da li spadamo u rizičnu grupu, uključujući i faktore rizika poput fizičke neaktivnosti i gojaznosti. Ako smo već ustanovili da smo oboleli od dijabetesa, treba redovno pratiti nivo šećera u krvi, piti dovoljno vode i izbegavati slatke napitke i hranu.
Za fizičku aktivnost, preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla, ili 75 minuta intenzivnije aktivnosti, poput trčanja ili aerobika, u kombinaciji sa jačanjem mišića najmanje dva puta sedmično.
Takođe je važno voditi računa o ishrani, što uključuje izbegavanje prerađene hrane i hrane bogate šećerom. Treba se fokusirati na unos celovitih žitarica, voća, povrća i zdravih izvora proteina.
Na kraju, za pozitivne promene u načinu života koji mogu pomoći u borbi protiv dijabetesa, treba se posavetovati sa lekarom ili nutricionistom kako bi ste pronašli najbolji individualni plan, shodno vašim potrebama.
Ukoliko imate problema sa smanjenjem šećera u krvi, preporučujemo upotrebu preparata na prirodnoj bazi, kao što su regulex kapsule ili LIPOTAB tablete koje imaju dokazano delovanje.
Koju hranu smeju da jedu pacijenti oboleli od dijabetesa?
Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju dijabetesom. Pažljiv izbor hrane može pomoći da se održi normalan nivo šećera u krvi, a takođe može pomoći u kontroli težine i smanjenju rizika od dijabetesa.
Plan ishrane za dijabetes treba da bude prilagođen individualnim potrebama svakog pacijenta, uzimajući u obzir faktore kao što su uzrok dijabetesa, prehrambene navike i ukus. Uopšteno, dijetetičari preporučuju da ljudi sa dijabetesom jedu hranu bogatu vlaknima, kompleksnim ugljenim hidratima, proteinima i zdravim mastima.
Namirnice koje su preporučene u ishrani za ljude sa dijabetesom uključuju:
- Celovite žitarice: Celovite žitarice nisu obrađene, tako da sadrže vlakna i druge hranljive sastojke. Treba izbegavati rafinisane žitarice i šećer koji se dodaju žitaricama.
- Povrće: Preporučuje se konzumiranje različitog voća i povrća, uključujući lisnato zeleno povrće, zelje, mrkve, tikvice i paprike.
- Voće: Voće bogato vlaknima, poput bobičastog voća i jabuke je dobar izbor za ljudi sa dijabetesom.
- Mlečni proizvodi: Mlečni proizvodi mogu biti deo zdrave ishrane za dijabetičare, ali treba izbegavati punomasne proizvode, poput masnog sira i maslaca.
- Proteini: Preporučuju se proteinski izvori sa malo masnoće, poput nemasnog mesa, piletine, ribe, i pasulja ili graška.
- Zdrave masti: Zdrave masti mogu se naći u orasima, semenkama, avokadu i maslinovom ulju.
S druge strane, namirnice koje treba izbegavati u ishrani uključuju:
- Hranu bogatu rafiniranim šećerom, poput kolača, krofni i industrijski prerađene hrane.
- Zaslađena pića: Treba koristiti vodu ili nezaslađene napitke, umesto gaziranih napitaka, sokova sa dodatim šećerom i alkoholnih pića.
Važno je naglasiti da je individualna procena pacijenta neophodna kako bi se odredio najbolji plan ishrane za pacijente obolele od dijabetesa.
Dijabetes nije samo invaliditet, već može imati ozbiljne posljedice po život ljudi, njihovo zdravlje i kvalitet života. Fizički neaktivni i gojazni ljudi naročito su izloženi riziku od dijabetesa, ali postoji mnogo načina kako se može boriti protiv ovog “tihog ubice”. Uz prilagođen način života koji uključuje redovnu fizičku aktivnost i zdrave navike u ishrani, rizik od razvoja dijabetesa može se smanjiti ili čak potpuno izbeći.
